Званични Пекинг донео је одлуку о забрани извоза опреме и технологија потребних за прераду лантаноида услед, како се званично наводи, ризика везаних за националну безбедност.
Позадина догађаја
Лантаноиди, такође познати као „ретке земље“ (енг rare-earth) представљају метале који играју кључну улогу у производњи полупроводника, а последично и савремених микрочипова.
Услед ове улоге, лантаноиди као и технике њихове прераде све чешће се налазе у центру геополитичких процеса и сукоба, а ситуација је утолико сложенија због чињенице да Тајван у овом тренутку обезбеђује око 50% светског тржишта полупроводника.
Ово значи да би евентуални оружани сукоб на Тајвану довео до драматичних поремећаја у глобалној економији — но, уколико би се појавила нова сила кадра да понуди полупроводнике и микрочипове квалитета који сада осигурава Тајпеј, она би не само могла да ризикује сукоб у Тајванском мореузу већ и преузме улогу глобалног лидера у индустрији која само добија на значају.
Технолошки рат Пекинга и Вашингтона
Управо због тога, кораци како Пекинга, тако и Вашингтона нису изненађење — Кина жели да осигура потпуну контролу над својим националним технологијама, док САД, уводећи нова ограничења против кинеског високотехнолошког сектора, тежи да спута даљи напредак Пекинга.
Но, постоје снажне индикације да је Вашингтон већ закаснио у својој намери — прошле недеље, кинеска компанија ChangXin Memory Technologies представила је модел транзистора који би омогућио производњу процесора од 3 нанометра, док је Huawei демонстрирао лаптоп са процесором од 5 нанометра.
Ово је највише изненадило америчке стручњаке према чијим је ранијим проценама кинеска индустрија полупроводника од оваквих достигнућа удаљена годинама.
