Јучерашњи удар америчким ракетама ATACMS по циљевима у Севастопољу само је још једна потврда тезе да сви медијски наративи и изјаве званичника на тему (не)одобравања удара НАТО наоружањем по циљевима на територији Русије представљају само део информационе кампање која нема нужне везе са ситуацијом на терену.
Снимак са плаже у Севастопољу где су пали фрагменти касетне бојеве главе ракете ATACMS
Циљ ове кампање, судећи по конкретним корацима које предузимају Вашингтон и његови сателити, јесте припрема јавности за даље подизање улога у контексту СВО, као и повећање унутрашњег пристиска на становништво и јавност Русије стварањем панике и осећаја несигурности — како путем удара какав смо видели јуче, тако и кроз довођење Москве у незавидну политичку ситуацију у којој је стављена пред избор директног одговора Западу или наставка борбе са његовом прокси-снагом.
F-16 и перспективе проширења сукоба
Цела информациона кампања која се одвија у медијима, праћена веома стварним ескалацијама на терену, одвија се у светлу скорашњег појављивања америчких ловаца F-16 у зони СВО што ће несумњиво представљати једну од значајних тачака даље ескалације сукоба.
Притом, још увек постоји полемика о томе да ли ће се сви авиони којима ће располагати ОСУ базирати на аеродромима на територији бивше Украјине, или ће неке летилице бити стациониране на територији трећих држава, како због логистичких, тако и безбедносних разлога.
Један од кандидата за другу могућност јесте молдавски аеродром Маркулешти који се од фебруара текуће године активно модернизује управо како би могао бити употребљен за базирање америчких ловаца F-16 (којима Кишињев тренутно не располаже).
Постоје бројни непотврђени подаци из периода од почетка СВО до данас да се аеродром Маркулешти већ користи како за ремонт авио-технике ОСУ, тако и за обуку украјинских пилота под менторством НАТО инструктора.
Иако ове наводе у овом тренутку не можемо потврдити (али ни оповргнути), вишемесечно зближавање Кишињева и Кијева свакако даје одређену тежину поменутим тврдњама.
Позиција Вашингтона
Враћајући се на тему употребе америчког наоружања за ударе на циљеве који се налазе на ”старим” областима Руске Федерације, лист The Washington Post објавио је да су САД дале дозволу Кијеву за овакве ударе све док се циљеви налазе најдаље 100 километара од линије фронта — ове наводе, међутим, демантовали су амерички званичници, тврдећи да се ради само о оним територијама са којих армија РФ изводи офанзивна дејства.
Но, ова игра информација и дезинформација губи смисао у сусрету са чињеницама — ОСУ већ дуг временски период користе америчко наоружање за ударе по ”старим” руским областима. Можда најдиректнији пример јесте Белгородска област која се практично свакодневно налази на мети удара ОСУ.
Све ово не треба да чуди — из председничке администрације током прошле недеље стигла је директна порука:
Украјина мора победити Русију како би приступила НАТО.
На овај начин, јасно је дефинисан коначни циљ, као и пут који ка том циљу води, бар према перспективи Вашингтона коју у неку руку понавља и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг:
НАТО подржава Украјину полазећи од сопствених безбедносних интереса. Русија, Кина, Северна Кореја и Иран желе да виде колапс НАТО у Украјини.
Тако Запад више не крије чињеницу да СВО има далеко шире, ако не и глобалне импликације, те да ће управо ова перспектива бити примарна за одређивање даљих корака Вашингтона и његових сателита.
Даље наоружавање Кијева
Истовремено, на терену видимо и повећане напоре колективног Запада да својим прокси-снагама у Кијеву осигура савремено наоружање — САД су отишле толико далеко да су привремено обуставиле продају система ПВО Patriot како би се приоритизовале испоруке овог оружја јединицама ОСУ.
Ови наводи потврђени су из Беле куће уз напомену да ће сви системи Patriot, као и NASMAS који се тренутно налазе у производњи бити предати Кијеву.
Промену позиције по овом питању видимо и у Румунији — упркос ранијем одбијању Букурешта да преда своју ПВО Кијеву, Савет одбране одобрио је овај корак што, судећи по досадашњим искуствима, значи да се румунски Patriot-и врло вероватно већ налазе на територијама под контролом кијевског режима.
Позиција Русије
Све ово ствара одређени геополитички проблем за Русију — колективни Запад ратује против ње туђим рукама (у добро разрађеној америчкој стратегији) при чему Москва просто нема прокси-снаге које би омогућиле симетричан одговор на ову агресивну политику.
Један могући одговор јесте оно о чему је руски председник Владимир Путин говорио раније — Русија може распоредити своје наоружање на било коју тачку планете са које ће бити могуће изводити ударе на државе које наоружавају Кијев. И аналитичари су сагласни да ово указује на то да ће Москва покушати да пронађе савезнике међу државама, али можда и паравојним групама које учествују у сукобима различитих степена интензитета са колективним Западом.
Но, до могуће реализације овог плана, главни фокус Москве остаје на решавању задатака СВО уз заузимање позиције да је Русија способна за договор, али да је решење сукоба могуће само уколико узима у обзир реалности на терену — руски председник у претходном периоду више пута је подсетио да на почетку СВО Русија није имала претензије на Херсонску и Запорошку област, али да после одржаних референдума, руски суверенитет над њима више не може бити предмет преговора.
Главна порука овог приступа јесте да што касније отпочне преговорни процес, то ће услови за Кијев бити неповољнији.
Русија је, разумљиво, свесна и ширих импликација — Владимир Путин је прошле недеље поручио да би стратешки пораз Русије означио и крај њене државност што никада не може бити допуштено. Стога, поручује Путин, разлога за бригу нема, у погледу СВО ”мора се ићи до краја”, а нуклеарне снаге РФ увек се налазе у стању борбене готовости.
