Раније данас, амерички лист Bloomberg објавио је информацију да су власти Турске упутиле секретаријату блока БРИКС званичан захтев за чланство у блоку — за сада, није било званичне потврде ових навода из Анкаре, но не можемо искључити могућност да се ради о кораку на који се администрација турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана заиста и одлучила.
Позадина догађаја
Овакав корак могао би представљати покушај Ердогана да утиче на растућу економску кризу у земљи, и на тај начин заустави сада већ више него озбиљан пад сопственог рејтинга. И заиста, повезивање са новим тржиштима и склапање нових економских договора и партнерстава омогућило би Анкари да у некој мери стабилизује тешку ситуацију у привреди која се неконтролисано погоршава већ дуже од годину дана.
Но, ситуација није тако једнозначна — Турска би била прва чланица НАТО која би ступила у редове блока БРИКС и мада ово није формално забрањено, неколико чланица у прошлости је изнело виђење према ком су вредности НАТО непомирљиве са вредностима БРИКС-а што би значило да би пријем Турске представљао кршење прве тачке Стандарда и критеријума за проширење БРИКС-а.
Ситуација је утолико сложенија уколико у обзир узмемо деловање Турске у интересима колективног Запада у регијама као што су Сомалија или Савез држава Сахела — ово тешко да би било помирљиво са концептом блока као организације глобалног југа.
С друге стране, тешко је и да би Турска могла рачунати на тренутне бенефите, уколико изузмемо евентуалне позајмице од Нове развојне банке (раније познате као Развојна банка БРИКС-а) — већина пројеката које је блок до сада реализовао били су средњег или дугорочног типа.
Ипак, уколико би ови проблеми били решени на један или други начин, нема сумње да би чланство Турске било у интересу БРИКС-а — упркос унутрашњим проблемима и нестабилнијој валути, турска економија ипак остаје 18. највећа у свету, а њен географски положај означио би изузетну важност у погледу глобалних инфраструктурних пројеката блока.
