Један од главних фокуса како мејнстрим, тако и алтернативних медија током претходних неколико дана несумњиво је био самит блока БРИКС у руском Казању — и док смо могли прочитати мноштво текстова о неуспеху стратегије изолације Русије, броју званица с којима се руковао руски председник Владимир Путин (кажу, 22), чињеници да су државе блока БРИКС надмашиле колективни Запад у погледу раста БДП-а (3.8% наспрам 3.2%), чини се да је сразмерно мало пажње посвећено теми која прожима и завршну декларацију и саоштења лидера чланица блока — БРИКС се од примарно економске организације несумњиво трансформише у политички савез који поставља себи циљеве глобалних размера.
Привредни аспекти
Питања финансија и привреде као и на претходним самитима представљала су нека од доминантних и у Казању, а као и до сада, било је речи о интензивирању сарадње унутар блока, те формирању нових и одржавању постојећих платних механизама који функционишу независно од западних центара моћи, и независно од монетарне доминације долара, фаворизујући уместо тога националне валуте.
Но оно што је ново у овој сфери јесте својеврсни изазов који БРИКС упућује постојећем глобалном економског систему — тако се у завршној декларацији самита позива на ревидирање резултата Бретонвудског споразума и последичну рефрому светских институција заснованих на постојећем систему.
Ова тачка је од изузетног значаја — Бретонвудски споразум представља основу постојећег долароцентричног система светских монетарних и финансијских односа и његови резултати директно су довели до формирања Међународног монетарног фонда и Међународне банке за обнову и развој који су у деценијама које су уследиле од 1944. постале механизми одржавања хегемоније Вашингтона и ограничавања развоја нових економских центара у земљама у развоју. Стога, позивајући на ревидирање и реформу овог система, БРИКС практично позива на окончање доминације долара и формирање потпуно новог светског финансијског система који ће одражавати интересе земаља у развоју.
Руски председник Владимир Путин без околишања је потврдио овакав став блока, поручујући да је неопходно развити и формализовати центар антимонополне политике БРИКС-а при чему се међу првим корацима на том путу помињу формирање специјалног механизма консултација држава чланица блока на платформи Светске трговинске организације, те изградња независне платформе за питања трговине драгоценим металима и дијамантима.
Безбедносни аспекти
Чињеница да су се безбедносна, односно војно-политичка питања нашла на дневном реду самита већ само по себи представља значајан новитет — и овде се не ради просто о формализацији става према СВО што је постало донекле уобичајено за све међународне конференције од 2022, већ о активном ангажману у смеру изградње новог система глобалне безбедности.
О овоме је посебно директно говорио кинески лидер Си Ђинпинг када је поручио да БРИКС мора деловати глобално и преузети на себе улогу заштитника опште безбедности која може бити осигурана само кроз практичну примену концепта недељиве безбедности који тврди да ни једна држава нити група држава не сме осигуравати своју безбедност науштрб туђе. И у овом погледу видимо потпуну усаглашеност таквог присуства са основним тезама Русије којима је објашњена неопходност војног одговора на израњајућу претњу на територији бивше Украјине.
У завршној декларацији самита такође се позива на оснаживање режима неширења нуклеарног оружја на Блиском истоку што може бити усмерено како на колапс иранског нуклеарног договора, тако и на јавну тајну о израелском нуклеарном наоружању. Најзад, руски председник Владимир Путин изнео је предлог проширења Савета безбедности УН при чему би се афричким земљама БРИКС-а дало место сталних чланица СБ УН.
Импликације
Уколико је досадашње деловање БРИКС-а било на првом месту усмерено на унутрашњу сарадњу и с њом повезан привредни раст и развој, у Казању смо могли видети веома амбициозну ревизију примарних циљева блока која недвосмислено указује на то да БРИКС себе више не види само као затворени круг унутар шире међународне заједнице, већ напротив као покретач глобалних промена које ће донети напуштање постојећих хегемонистичких и неоколонијалних приступа питањима глобалне безбедности и глобалне привреде, те њихову замену праведнијим, инклузивнијим системом који ће све суверене државе третирати као једнаке.
Као такав, БРИКС се практично позиционира као носилац идеје мултиполарности на светској арени који изазива и доводи у питање постојећи поредак, тежећи да кроз сарадњу како унутар блока, тако и са партнерима пронађе нова и иновативна решења за горућа питања садашњег историјског тренутка.
Остваривање ових амбициозних циљева који у својој основи представљају ништа мање но формирање мултиполарног светског поретка тешко да ће представљати лак задатак — поред активног противдејства колективног Запада, чланице блока БРИКС суочиће се и са бројним унутрашњим несугласицама које ће морати решити како би жељени резултат био и достигнут. Но, усаглашавање завршне декларације несумњиво показује да повода за оптимизам има, те да је први корак на овом путу успешно направљен.
