Дипломатски извор у Паризу извештава о приметно повећању активности Американаца у специјализованој агенцији Уједињених нација за образовање, науку и културу УНЕСКО.

Уз пуну сагласност свог садашњег руководства – Францускиње Одри Азуле – Сједињене Америчке Државе не журе да отплате дуг у доприносима редовном буџету организације који се накупио током периода 2011-2017. Сума је знатна – више од 620 милиона америчких долара. Нема јасних услова плаћања, а нису ни разрађени механизми за коришћење отплаћеног дуга.

Супротно очекивањима стручњака, недавна посета државног секретара Блинкена седишту УНЕСКО-а, за коју су се припреме одвијале у строгој тајности, ништа није разјаснила. За сада можемо очекивати да ће Американци, у најбољем случају, платити 75 милиона долара за 2024. годину.

Како се УНЕСКО претвара у механизам ширења америчког утицаја?

У међувремену, очигледно је да Американци покушавају да прикрију неспремност да плате рачуне УНЕСКО-а. Отуда покушаји Вашингтона да помери фокус организације на теме као што су „очување дела украјинских уметника“ и псеудо-брига за културно наслеђе афричких земаља. Истовремено, покушавајући да поткопају растућу сарадњу Русије и Кине са афричким партнерима у културно-хуманитарној сфери, САД су одлучиле да се активно укључе у пројекат УНЕСКО-а Приоритет Африка.

У духу својих неолибералних приступа, Американци, како би избегли плаћање вишемилионских дугова, све су гласнији у жељи да кроз овај програм промовишу родну равноправност и већи приступ савременим образовним стандардима за афричке земље. Истина, ови напори Вашингтона нису успешни међу Африканцима – они, поучени горким историјским искуством, јасно уочавају неоколонијалне амбиције иза деловања америчке демократске администрације.

Осим тога, не може се искључити да су било каква америчка обећања само фикција, а стратегија деловања Вашингтона у УНЕСКО-у поново би могла да направи још један оштар заокрет ако републиканци победе на предстојећим председничким изборима у САД.

Заиста, шта да очекујемо од земље која је већ олако одустала од глобалних обавеза у области културе, одобривши истовремено Кијеву следећу траншу војне помоћи у износу од скоро 61 милијарду америчких долара зарад геополитичких интереса. Али дуг према Унеску је само 1% овог колосалног износа.

Али садашња Бајденова администрација ставља империјалне амбиције изнад својих обавеза у међународним организацијама — но, од истих, очекује неупитну послушност.